Versioni i datës 22 shkurt 2009 01:42 redakto Armend (diskuto \| kontribute) Përdorues automatikisht të kontrolluar 5.001 edits Faqe e re: '''Pasioni''' (greq ''παθος'', lat. ''passio'', - vuajtje, vetmohim, durim) është një ndjenjë apo emocion shumë i theksuar ndaj ndonjë personi apo diçkaje. Pasioni ndryshon ng…		Versioni i datës 22 shkurt 2009 01:44 redakto zhbëje Armend (diskuto \| kontribute) Përdorues automatikisht të kontrolluar 5.001 edits No edit summary Ndryshimi më pas →
Rreshti 13: == Pasioni fetar == '''Страст''' (грч. ''παθος'', лат. ''passio'', - страст, страдање, трпња) је веома јако [[осећање]] према некоме или нечему. Страст се разликује од [[афект]]а тиме што она не наступа као тренутно стање, него представља трајно усмерење читаве човекове душе.<ref name="Filozofijski rečnik">Strast, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref> За страст се често везује [[секс]]уална тематика, али она може бити и професионална, животна, итд. Вредновање неке страсти се врши према томе да ли је она усмерена на ниже или на више вредности, односно каква дела изазива.<ref name="Filozofijski rečnik"/> У многим филозофијама и религијама се побеђивање страсти сматра највећом [[врлина\|врлином]]. == Филозофско виђење == [[Стоици]] су као идеал заговарали [[апатију\|апатију]] или укидање страсти због њихове шкодљивости. Филозофија [[ренесанса\|ренесансе]] је открила позитивну улогу афеката. [[Спиноза]] приговора оним филозофима који »страсти замишљају као пороке» и разликује страсти према томе да ли повећавају (радост) или смањују (жалост) моћ нашега деловања. Спиноза сматра да се нека страст може ограничити и уклонити само супротном и јачом страшћу. [[Кант]] разликује страсти и афекте, означујући »афект као воду која пробија насип а страст као велику реку која се у свом кориту све дубље пробија». {{цитат3\|Без страсти није ништа велико створено нити се без ње може створити.\|[[Хегел]]}} [[Ернст Блох]] међу "афектима ишчекивања" разликује негативне афекте ([[страх]], [[тескоба]]), који су успркос отпору »потпуно трпни«, и позитивне афекте као што је [[нада]]. За Блоха нада садржи »битно праву будућност« или битак који још није испуњен. {{цитат3\|Нада, тај анти-афект ишчекивања против страха и тескобе, је најљудскије од свих унутарњих узбуђења и доступна је само људима; она се уједно односи спрам најдаљег и најсветлијег [[хоризонт]]а. Она је у унутрашњости прохтева који субјект не само има, него се из њега, као неиспуњен, суштински састоји.<ref name="Filozofijski rečnik"/>\|[[Ернст Блох]]}} == Хришћанско виђење == {{сређивање\|Прилагодити енциклопедијски стил}} Страсти су у '''теолошком смислу''', посебне слабости и лична својства људске природе која, кад се не држе у границама природе, могу унети грешно стање и могу довести до пропадљивости и [[смрт\|смрти]]. Страсти најбоље откривају страствену црту и двој ност људске природе, односно показују да су природне способности, због изопачења слободне воље, постале извор [[грех\|греха]] који отвара врата трулежности или пропадљивости. У људској природи постоје, наиме, не само природни афекти, него и наклоност према греху везана за те афекте. Ми познајемо афекте као "слабости", као неразумне тежње и грешна узбуђења. Бестрашће или чистота, отуд, јесу резултат човечне воље да држи афекте у границама "разума" природе, да слушањем Христа излечи страсне и неразумне нагоне воље. [[Исус Христос]] је примио афекте, претрпео је драговољно људска страдања (φθορα), али Он их је ослободио њиховог грешног карактера Својим безгрешним рођењем, Својим непорочним животом и Својим [[васкрсење\|васкрсењем]]. Што се тиче природних афеката, Он је истоветан са нама, те отуда и Његова способност да страда ради нас. Међутим, Он је природним афектима одузео њихову грешну наклоност и тако у нашу природу унео непропадљивост да се "ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово смртно обуче у бесмртност" (1. Кор. 15, 53). Он је апсолутно слободан од греха благодарећи непромењивој сталности Његове слободне воље; страствену црту наше природе исправио је неизмењивошћу Своје слободне воље ([[Максим Исповедник]], Одговори Таласију 42). == Напомене == {{Напомене}} ==Види још== *[[Бестрашће]] {{Емоције}} [[Категорија:Филозофска терминологија]] [[Категорија:Теологија]] [[Категорија:Емоције]] [[bg:Страст]] [[da:Lidenskab]] [[de:Leidenschaft]] [[en:Passion (emotion)]] [[eo:Pasio]] [[fi:Passio (filosofia)]] [[fr:Passion (philosophie)]] [[it:Passione (sentimento)]] [[ka:ვნება (ემოცია)]] [[lt:Aistra]] [[pl:Namiętność]] [[pt:Paixão (sentimento)]] [[ru:Страсть (эмоция)]] [[sk:Vášeň]] [[uk:Пристрасть]]

Pasioni: Dallime mes rishikimesh